Politika Je Kurva

Elem, da nastavimo našu priču koja će verovatno biti dosadna ali da bih Vam dočarao kako otprilike politika na niskom nivou funkcioniše moraću da rizikujem da ja, kao i moja priča postanem dosadan... 

Kako je prošao taj lep i sunčan dan, a polako nailazilo još lepših i vedrijih dana dobio sam poziv za sastanak ''mesnog odbora'' (mesni odbor je u toj stranci najniža jedinica uprave) u mojoj mesnoj zajednici. Naravno, otišao sam a imao sam i šta da vidim, pošto sam bio totalno neupućen tek na vratima mesne zajednice skontao sam da je predsednik mog mesnog odbora moj autolimar. Odjednom mi se javilo više različitih osećanja, prvo nekakvo olaksanje jer tu je neko koga poznajem, drugo odredjena doza čini mi se radosti jer je to moj autolimar i na kraju, rekao bih, razočaranje jer ako je moj autolimar, čovek sa jedva završenom osnovnom školom i ne baš dobrom reputacijom u gradu nekakav ''funkcioner''...kakva li je ta stranka? 

 Počeo je sastanak, a ja nisam mogao da se otmem osećaju, dok sam sedeo medju uglavnom ljudima trećeg doba, da nekako ne pripadam tu. No, to je brzo prošlo kao i sam sastanak na kome nije bilo velikih reči, političkog podstrekavanja i osmisljavanja akcija... Taj sastanak kao i par sledecih prosli su mirno, bey icega bitnog i icega sto je zavredjivalo i trenutak moje paznje, ali onda kao grom iz vedra neba pojavljuje se novi kadar, čovek u svojim šeydesetim godinama i sa kvalifikacijama koje su još impresivnije od aktuelnog predsednika MO(ovaj novi ima zavrsena 4 razreda osnovne škole) spreman je da preuyme MO i za to ima podršku Opštinskog odbora, naravno to se na sledećem sastanku i dešava. Iako ovo sve deluje kao glupost i ništa bitno, za moje političko napredovanje to će biti, videćete kasnije, ključna stvar...

Nakon par sastanaka MO na kojima je predsedavao novi ''poverenik'' dobio sam telefonski poziv od tehničkog sekretara opštinskog odbora, sa molbom da porazgovaram sa ''poverenikom'' MO, koji mi je tada predložio da prihvatim funkciju potpredsednika Mesnog odbora. Možete zamisliti, nakon par meseci političkog (ne)angažovanja već dobijam prvu funkciju, naravno, prihvatio sam. Pa ko ne bi? Iako vidno uzbudjen dogovorio sam se sa samim sobom da ću tu funkciju vršiti maksimalno korektno i koliko god mogu dobro. Tako je i bilo, trudio sam se svojski, stvarno...iako nisam baš imao tu ljude sa kojima bih mogao da saradjujem davao sam sve od sebe i svaki zadatak koji mi je postavljen završavao sam na vreme i najbolje. Ali sam zato imao privilegiju da prisustvujem sednicama Opštinskog odbora, to je veoma bitno, bar je meni bilo...jer to mi je bila jedina šansa da se izvučem iz svog mesnog odbora koji je btw u ruralnoj sredini a ja sam više urban lik  . Videcete u nekom od narednih postova da sam bio u pravu što sam tome pridavao toliko značaja.