Politika Je Kurva

''Telefon je zazvonio, rodila se nova nada, korak dva i ja sam tu, reci duso sta ti treba'', kao poznata pesma Valentina, otprilike tako je pocela i moja malo ozbiljnija priča u stranačkom angažovanju. Bas tako dok sam obavljao stručnu praksu u svom rodnom mestu, zazvonio mi je telefon, dobro upamćen broj, O.O. stranke i naravno sekretarica koja me ovoga puta obavestila da predsednik O.O. želi da porazgovara sa mnom. Naravno, otišao sam odmah, za mene je to bilo neverovatno, šta bi čovek na toj poziciji i u tim godinama imao da priča sa mnom? Vidno usićen ušao sam u kancelariju gde me je sačekao on, ''predsednik lično''(verujte da mi je to bio veći doživljaj nego da sam se sreo sa Borisom Tadićem koji je bio predsednik RS tada). Osmeh na licu, seda kosa, dubok glas, prefinjenost i zvaničnost, dosta političkog iskustva i neverovatna energija...eto tako je izgledao, bar na prvi pogled. Kako je razgovor počeo, video sam da je uradio domaći zadatak, znao je o meni sve što je trebalo da zna(mada šta to o meni toliko ima da se zna), ali uradio sam i ja svoj domaći pa sam i ja o njemu znao sve što sam trebao a i ono što nisam, stoga me nije začudilo sve što mi je pričao i sve što je znao jer političar starog kova, obrazovan, i prilično ''zajeban'' čovek u svoje vreme ništa ne prepušta slučaju, naravno. Ipak imao sam prilične rezerve prema njemu ne toliko zbog priča koje su kružile, a bile su loše, već zbog činjenica koje sam znao a koje su bile opšte poznate, promenio je više stranaka, bio je na funkciji direktora jedne ustanove 20 godina, bio je u vrhu Komunističke Partije, u vrhu još jedne partije koja je nastala kasnije a necu pomenuti koja je, i takav čovek po meni nije mogao biti baš čistih ruku...ili možda jeste? No, tokom razgovora sam stekao skroz drugačiji utisak, u razgovoru a i nakon razgovora, u toku naše saradnje bio je to čovek koji je znao šta je hteo, a hteo je dobro i imao je viziju kako da to i postigne, e zbog toga sam ja radio sve što sam radio, verovao sam u to, ne u stranku ne u politiku nego u njega i u to što je ispričao i što sam zaključio. Naravno, po njegovoj priči a i logično je, on to nije mogao sam da uradi, tražio je ljude sličnog mišljenja, sličnih stavova i energije... A tu je kako kaže, video i mene, nekog ko bi mogao da pokrene mlade, jer znate i sami da je omladina svakoj stranci jedna od bitnijih stvari ne za vodjenje politike nego za rad, rintanje i eventualno reklamu. Nisam bio siguran da cu moci da ispunim te zahteve, nisam znao da li ću uspeti to, jer da budem realan, stranka nije bila baš prihvaćena kod mladih a pogotovo ne kod onih obrazovanijih i urbanih, zato omladine do tada i nije bilo. No, prihvatio sam ''posao'' ne znajući šta me sve čeka...ali to je priča za sebe, pričaću Vam i o tome...jednom...;)